Postoji nekoliko potpuno legitimnih razloga iz kojih sam tek juče, 8. marta 2024. dobila od amsterdamske foto-laboratorije pošiljku fotki slikanih sa drugarima po Beogradu pre tačno trideset godina. Razlozi sada nisu ni važni, važno je da smo juče prvi put videli te božanstvene fotografije i totalno se razmazali.
Nisu ni profi, ni oštre, neke su baš mutne, ali ništa to ne smeta, vremeplov je pokrenuo sekvencu dirljive gotive. Ne znam da li su me više obradovala ta slatka, mlada lica na fotkama ili lokacije, uglavnom veoma važne, na kojima sam ih zaustavljala tokom šetnje, da ih fotkam.
1994. je bila teška, intenzivna godina, puna užasnih i divnih događaja, sve učestalijih gubitaka bliskih ljudi i opšteg smisla i mogućnosti i kompasa. Svaki dan proveden sa prijateljima i uz dobru muziku bio je pobeda. Ovaj dan je bio još jedna potpuna pobeda usred mračne oluje. Bili smo ponosni smorriors.
Srećna tripl-eks godišnjica, drugari.
Srećni k’o mačići u cegeru
“Talas” tour bus, Savamala
BGHC
VAZDANEŠTO 