O mom omiljenom beogradskom ostrvu, pustom

moja prva bastaŽao mi je ako će ovo možda zvučati malo grubo ali – ko nikada nije  pio pivo po vrelom letnjem danu, pod gustim i glasnim krošnjama bašte “Pevca”, ni sedeo uveče uz pivo na obloj, crvenoj, gvozdenoj ogradi ovog savršeno pozicioniranog gradskog ostrva… taj kao da u Beogradu ni živeo nije. Bar ne u onom najboljem, mom omiljenom.

Nekad se unervozim od pomisli da stvari oko mene, mesta, neka moja mnogo važna mesta nestaju brzinom svetlosti, a ja ni sliku nemam, za uspomenu i pokazivanje potomstvu. Zato sam juče slikala ovu scenu, koja mi je teško pala, da budem iskrena.

Ne pamtim kad sam poslednji put sela u baštu “Pevca” na pivo. Još pre mnogo godina obični kafanski četvrtasti metalni stolovi zamenjeni su garniturama od ratana, a standardne kafanske stolice, izlivene od jednog komada plastike, sa nataknute četiri tanke metalne nogice, zamenjene su ugaonim garniturama…  Doduše, danas su te mandatorno kafanske plastične stolice san svakog iole pristojnog hipstera.

Mislim da činjenica da je o re-otvaranju bašte “Crvenog petla” urađena reportaža za TV emisiju pod nazivom “Glamur i Novac”, sasvim lepo ilustruje stvar.

Govorim o svojoj intimnoj subjektivnoj realnosti onog mog “Pevca” s kraja prošlog veka.

Nije postojala šansa da popiješ pivo u bašti, a da ne sretneš nekog svog. Ili nekog novog, a gotivnog. Ili da, dok sediš, ulicom ne prođe tuce poznatih lica, a sa svakim je valjalo proćaskati i nasmejati se. Tada je još bilo normalno da se ljudi mnogo raduju i naglas smeju kad se sretnu. 

Bašta “Pevca” je bila najprijatnije letnje mesto na celom svetu beogradskom. Jedino mesto na kojem je i po najstrašnijim avgustovskim toplotnim talasima bilo moguće osetiti miris reke i lekoviti gradski povetarac, kojeg kao da su te guste krošnje hladile i slale dole, na nas.

Stanovala sam jedan blok dalje i od najranijeg detinjstva bih skoro svakog dana prošla Ulicom Cara Lazara. Naročito sam volela povratak iz škole, kad završim popodnevnu smenu i krenem ka gajbi, a “Pevac” mi na trasi… Nekad bi se zasedalo i ostajalo taman do odlaska u “Rupu”.

Silni sati, da ne kažem dani i noći, tu su provedeni, u veselju, zdravlju, smehu, zezanju i pivu. A ja nijednu jedinu fotku iz svoje prve bašte nemam…

Ko zna šta će, za koju godinu, Junioru biti zanimljivo… koja mesta će mu biti omiljena..  Sigurna sam da bi obožavao da sa svojom ekipom sedi u bašti “Pevca”. I da bi svraćao tu, u povratku iz popodnevne smene u školi. Ista mu je trasa.

Ko zna… Da baba ima trolu bila bi na Studentskom trgu, tako da nema ni veze, a ni ‘leba od ovih priča.. Samo mi je juče nešto došlo baš tužno kad sam, nakon dužeg vremena, prošla ovuda i videla da moje prve, omiljene bašte kao da nikada nije ni bilo. Puf! Ako mi je baš mnogo do slikanja, slutim da ću, kako je krenulo, ubrzo moći da se slikam baš tu, na platou kod prvog srpskog “Starbaksa” ili hiljaditog gradskog kioska s brzom hranom. Uz malo sreće, možda će i ovde njihov Mali ostaviti suv beton, pa samo turiti nekog odlivenog Đovaka ili Pavića, da ga Vučko svečano pusti u rad k’o Pekića, i time oplemeni moje omiljeno beogradsko ostrvo, pusto.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

3 comments

  1. Živim na Novom Bg. ali sam još od 70tih svraćao u pevac, čak i unaj od pre nekoliko godina, preskup za opušteno gluvarenje. U ovaj najnoviji sigurno neću doći…
    A pisao sam negde po forumima da je ustvari ovom novom metalnom pevcu samo našim parama napravljena nova bašta, urbanizam i uredjenje uopšte nisu bitni. Kao i promenada na Savi u svsi jednog ko zna čijeg ugostiteljskog objekta-

    Liked by 1 person

    • Pa da… Nekad je teško za podneti koliko ljudi koji su u prilici da odlučuju o našem, vašem i mom okruženju i životu, pojma nemaju ni o čemu. Koliko nemaju ni ideja, ni saznanja, ni mašte, ni poštovanja, ni ljubavi prema našem gradu, o čijoj sudbini se pitaju…

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s