O tome kako sam ponosna na Kristinu

Ne mogu da dočekam da u rukama držim ovu divnu knjigu iako sam imala izvanredno veliku čast i još veće zadovoljstvo da u njoj uživam možda čak i prva, dok još nije bila u potpunosti zgotovljena.
Iskreno, nisam imala predstavu šta da očekujem.
Zapravo, znala sam samo da će roman biti nepogrešivo i jasno – Kristinino čeljade.
Sirovo iskren, do gutanja knedle i (bezuspešnog) rasterivanja suza i do zacenjivanja.
Bez zadrške, bez rezervi, bez štekovanja, bez razvodnjavanja.
Moja zero-filter Kristina​, koju toliko volim, između ostalog, baš i zbog ove njene prominentne osobine, zgrabila mi je već prvim pasusima i pažnju i srce i sve… Kao i u stvarnom životu.

Do pročitane prve stranice Kristininog prvenca, kad god bi mi neko pomenuo „ljubavni roman“, pa još srpski, prva asocijacija bi mi bile tamo neke voditeljke džiberskih emisija i zastrašujuće ispraznih, pak vrlo voluminiziranih glava, koje će vrlo moguće ići u pakao jer su silna plemenita stabla pobijena, samo da bi završila kao toalet-papir, koji će zauvek u dostojanstvenoj tišini čuvati te odlivene sadržaje. Da, toliko sam plitka osoba.

Ne ponosim se ovim svojim predubeđenjem ali neću da lažem, postojalo je, generalno, u odnosu na naziv žanra.
Naravno da sam znala da Kristinin roman neće imati veze s pomenutim popularnim izdanjima. Samo me je malko grickalo što se uopšte u celoj priči pojavio termin „ljubavni roman“, koji kao da već po difoltu nosi pežorativno značenje.
„Drvo života“ jeste roman. I jeste pun ljubavi, jeste sav od ljubavi i o ljubavi.
Dakle, striktli spiking, najlakše je staviti mu tu etiketu ljubavnog romana i ne pogrešiti. Fair enough.

Jednoj od svojih najbližih prijateljica sam letos, tokom redovne šta-koja-čita-ovog-leta razmene, pomenula kako jedva čekam da izađe ovaj roman i kako uživam u svakom novom pasusu… i kako uhvatim sebe da se naglas zakikoćem… i kako nekoliko stranica kasnije nogama iz sve snage bezuspešno guram suze nazad…
I drugarica me pita kakav je to roman, a meni zamalo da izleti „ljubavni“ ali u jednom potpuno drugačijem značenju od pomenute etikete.
„Drvo života“ mi je sve suprotno od perce-lakih ljubavnih nota, situacija, dijaloga i uopšte sadržaja.

Prvo su me namamili ton i jezik.
Narativni ton – topao, ljudski, krajnje neposredan, a siguran u sebe, odlučan, i onda kada se nežno prebira po najosetljivijim zamislivim strunama.
Jezik – moj. Jasan i glasan, poput one čiji je 🙂
Bez nepotrebnog rasipanja energije i fokusa na kojekakve silom ugurane cinculirane literarne arabeske i druge savršeno nepotrebne jebade, jezik je osvežavajuće čist, lišen suvišnih slojeva, a meni lično – intimno blizak i neopevano prijatan za čitanje.
Moguće je da to ima veze i sa raznim drugim stvarima koje spajaju Kristinu i mene; činjenicom da smo obe beogradske žene određene generacije, na primer.
Šta to znači?
To znači da nas spaja više stvari, ljudi, mesta, događaja…nego što smo i same svesne.

Nije bilo druge, nego da se potpuno prepustim, a ubrzo u mnogim trenucima i potpuno identifikujem sa glavnom junjakinjom.
Znam da će ova topla, dirljiva knjiga imati ogromnu čitalačku publiku svih uzrasta i profila. Voleće je i klinke po školama i klupne bake kalemegdanske. I sve će se u nekom trenutku pronaći u – nekom trenutku.
Možda sam delom toliko uživala u ovom romanu zato što mi je intimno blisko i to o čemu Kristina govori, a i način na koji govori. Velike radosti, nepodnošljivi lični gubici, nekoliko vrsta najveće ljubavi na svetu, trudnoća, velika tuga, još veća sreća… nije bilo teško poistovetiti se sa glavnom junakinjom.
Nije bilo teško ni čitati ovaj roman jer je uz sve drugo i – zanimljiv.
Vozi vas, brzo i sigurno, iskusno izbegavajući sve zamke i rupe na putu i na kraju vas trijumfalno dovede do cilja, žive, zdrave, malo mekšeg srca nego kad ste krenuli, udobno ušuškane u saznanje da „niste jedini koji se tako osećate“ i oplemenjene (povraćenim?) uverenjem da Najveća Ljubav zaista postoji.

Zašto ja sad ovo pišem?
Zato što do dana današnjeg nisam uspela da sednem s Kristinom i lepo joj, detaljno, prenesem sve svoje utiske, a knjiga za koji dan izlazi. Po malo sam joj dojavljivala, još tokom čitanja, svoje impresije ali nikad kompletan utisak.
A kompletan utisak je odličan.

Ne mogu vam opisati koliko sam ja ponosna na svoju hrabru, jaku, pametnu, duhovitu, strasnu, užasno i višestruko talentovanu Kristinu.
I sa kakavim uzbuđenjem i radošću iščekujem da listam stranice njenog prvog romana i podvlačim omiljene delove grafitnom olovkom, nežno.

Ovo je roman očigledno napisan iz velike potrebe, to se odmah oseti.
Morala je ta stvaralačka potreba da nađe načina i izađe iz nje.
A ako mene pitate, to je najbolji tj. jedini pravi razlog za pisanje.
Do sada je, čini mi se, Kristinino muzičko stvaralaštvo bilo taj ventil, a sigurna sam da je svima odavno jasno o kakvom je velikom talentu i majstoru svog zanata tu reč.

Volim hrabre ljude. Volim jake, duhovite, drugačije ljude. Naročito žene, naročito beogradske.
Kristina je, i u životu i na papiru, sirovo iskrena, beskrajno strasna, toplo neposredna, duhovita, zabavna, duševna, otvorena, hrabra. Šta da vam kažem, ne bih mogla biti ponosnija ni da se dodatno potrudim.
Da mi je neko dao da pričitam „Drvo života“, a da ne znam ko je autor, bila bih sigurna da je to neko koga poznajem. Ili bih makar mnogo želela da upoznam pisca. Toliku sam bliskost osećala dok sam čitala.

„Drvo života“ će za koji dan prestati da bude Kristinin najbolji, intimni prijatelj i pratilac. Više neće biti samo njeno rođeno čeljade, koje ju je tako dugo i intenzivno okupiralo. Ta uzbudljiva priča je završena, a počinje nova, još uzbudljivija.
Sada ovaj roman počinje da dobija na hiljade drugih života.
I to je ono najlepše.
Kristina je napisala divan, poseban roman, videćete i sami.
Dok mi budemo halapljivo iščitavali stranice sa kojih pršti ljubav i toplina, stiskajući maramicu u ruci, vreme je da ona konačno pusti sve iz ruku, pa ih digne visoko u vazduh i: WEEEEEEEEEEEEEEEE!

drvo zivota cover

Advertisements

8 comments

  1. kako je ovo predivan kompliment koji si napisala “Volim hrabre ljude. Volim jake, duhovite, drugačije ljude. Naročito žene, naročito beogradske.” Predivan! Ja sam potpuno pod utiskom celog teksta jedno tri puta sam ga procitala 🙂

    Liked by 1 person

  2. Uglavnom obozavam Vas blog ali moram da priznam da me je ovaj post razocarao. Procitala sam prvo poglavlje knjige na Laguninom sajtu i to sto sam do sad videla je ocajno i vulgarno. Stvarno ne vidim kako knjiga u kojoj postoji ceo pasus o klistiru dok je otvorena 3cm i u kom postoji izraz “siroti maki prdez” moze da bude dobra. Znaci stvarno odvratno.

    Like

    • Draga Marta,
      Kristinina knjiga ge odlična. Pisala je, između ostalog, o istinitim stvarima koje se svakog dana dešavaju živim ženama. Sve majke su prošle kroz te i mnoge druge užasno neprijatne stvari i procedure, a meni je draže da se o tome piše i priča (naročito na način na koji je to urađeno u knjizi), nego da se od sramote gura pod tepih i ignoriše. Sve je to za ljude. Ne vidim kako to može da bude odvratno. Meni je divno i hrabro što je o tome pisala i to na tako šarmantan, potpuno iskren i duhovit način.

      Like

  3. 🙂 malo mi je nejasan tekst. Da li ste ga vi čitali dok je nastajao? Da li je ovo reklama za roman ili samo vaše iskreno oduševljenje? Na trenutak imam utisak da se obraćate nama čitaocima vašeg bloga, a onda opet da se obraćate Kristini, kojoj sve ovo niste stigli uživo da iskažete. O čemu je roman? Zašto je “ljubavni” pejorativno? Zašto ljubav više nije na ceni i zašto devalvira vrednost knjige? Ja bih je lično, u poplavi raznih tračerskih knjiga, čitala ako bih bila sigurna da je ljubavna a ne nešto treće… 🙂 Izvinite, ne ostavljam često komentare kod ljudi koje ne čitam duže vremena, ali ste me zaista zaintrigirali ovim tekstom…

    Like

    • Draga Marina,
      napisala sam tekst jer pročitala roman (doduše, jednu od prvih verzija) i osetila potrebu da svoje utiske podelim i sa Kristinom i sa svojim prijateljima i sa budućim čitaocima koji su zainteresovani za temu.
      Kad se kaže “ljubavni roman” to obično podrazumeva vrlo laku literaturu bez posebne supstance. Što je sroz okej, postoji velika publika za taj žanr, samo meni lično to nije zanimljivo. Kristina je napisala jedan odličan i zanimljiv roman, pa nema ni veze pod koji kišobran neko odluči da ga stavi.
      Hvala na čitanju i komentaru
      Srdačan pozdrav 🙂

      Liked by 1 person

      • Sada mi je jasniji tekst. Znam zašto izbegavate taj pojam, ali ja lično volim dobre ljubavne romane i nakon svega, stavljam Kristininu knjigu na svoju listu za čitanje. Vama hvala na tome što ste me zaintrigirali! Svako dobro! Čitamo se!

        Liked by 1 person

        • Draga Marina,
          drago mi je što ćete pročitati ovaj roman, a još mi je i draže ako sam Vam ga ja makar malo unapred osladila. Videćete, uživaćete. Naročito zato što volite dobru ljubavnu priču, sigurna sam da će Vam biti teško da ovu ne pročitate u cugu. Javite utiske!
          Još jednom hvala na javljanju
          Srdačan pozdrav 🙂

          Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s