O užasnim tajnama od kojih se umire

Dugi niz godina, prve komšije na prvom i jedinom spratu zgrade u kojoj sam odrasla bili su nam teta-Lilja i čika-Vlada. Sećam se i kad su dobili sina jedinca. Čika Vlada je bio jedan krupan, uvek nasmejan, topao čovek, vazda pijan. Nikada ga nisam čula da viče ili videla bilo kakvo nezgodno ponašanje. Bio je, kao i njegov brat, jedan od onih simpatičnih mangupa, odraslih šezdesetih godina na beogradskoj kaldrmi.
Teta- Ljilja je bila tiha, veoma mršava žena, lepa. Uvek je tiho govorila i često je gledala u svoje ruke dok priča.
Jednom sam se vratila kući iz škole i zatekla čika-Vladinog brata kako sedi s mojima u dnevnoj sobi i plače. Cela soba je nezaboravno smrdela na alkohol.
Sećam se da mi je bilo veoma neprijatno, i zbog odraslog čoveka koji na mom kauču plače kao dete i zbog smrada alkohola, pa sam se zatvorila u svoju sobu, otvorila prozore i slušala muziku.
Posle su mi moji rekli da je čika-Vlada umro.
Teta-Ljilja mu je pucala u glavu.
Deset godina ju je pijan tukao svakodnevno. Šutirao, udarao pesnicama, pretio pištoljem… Nije prestao ni kad mu se rodio sin. Teta-Ljilja je trpela i ćutala, nije ni smela ni znala kome da se obrati za pomoć. Bilo ju je sramota. U Beogradu je sva njihova familija bila u stvari njegova i svi su ga uvek branili, a nju krivili. Trpela je, ćutala i na sve načine pokušavala da izbegne batine; kuća je uvek bila čista, ručak skuvan, dete umiveno, flaša rakije u bifeu, piva u frižideru, ona zakopčana do grla. Nije joj padalo na pamet da batine nemaju nikakve veze s njom i njenim ponašanjem.
Te poslednje večeri, čika-Vlada je došao kući veoma pijan i nervozan. Počelo je uobičajenim psovkama i vređanjima. Verovatno bi se završilo, kao i svih prošlih dana, nedelja i godina, teta-Ljiljinim plakanjem u kupatilu i vidanjem rana, kad Vlada konačno zaspi na kauču.
Ne znam da li je te večeri čika-Vlada prvi put izgovorio da će ubiti i Ljilju i svog sina, ne sećam se više ni da li je teta-Ljilja držala sina u rukama ili je spavao u svojoj sobi, znam samo da je baš te večeri teta-Ljiljina potreba da spase i zaštiti sina nadjačala dotadašnji parališući strah.
Izdržala bi ona i pesnice i šutiranje, pustila bi ga da je ubije, ionako ju je ubijao godinama, samo da nije krenuo na dete.
Sve se svelo na par kratkih sekundi – ko će prvi doći do napunjenog pištolja.
Taj pištolj je čika-Vlada dugo imao, a teta-Ljilja ga je prvi i poslednji put u životu držala u rukama baš ove večeri.
Neku godinu kasnije, teta-Ljilja nam je došla u posetu, odležala je pola kazne, pustili su je ranije iz zatvora. Bila je još mršavija i žuća u licu. Kad sam ušla u sobu da je pozdravim, hitro je ustala sa kauča, sedela je na istom mestu na kojem je čika-Vladin pijani brat plakao.
Nije ništa rekla, samo je skočila na noge i gledala me velikim, tamnim, uplašenim očima. Jasno sam videla krivicu, očaj i tugu. Iz tog pogleda sam shvatila i kakav joj je bio život po izlasku iz zatvora. Kakav joj je bio život pre zatvora, samo ona zna.
Gledala me je skoro uplašeno, nije bila sigurna kako ću da reagujem – da li ću, kao i ostatak njene familije i okoline, da je pljunem u prolazu, opsujem, izbacim iz kuće…
Bila sam samo jedna obična devojčica, a ona me se plašila. Ustuknula je malo kad sam joj prišla, a kad sam je zagrlila. prvo je par sekundi stajala ukočeno sa rukama pored tela. Ja je nisam puštala, zaista mi je bilo drago što je vidim. I teško mi je bilo, baš teško. Teta-Ljilja me je tada konačno zagrlila i stegla i tako smo stajale u najdužem i najpotrebnijem zagrljaju na svetu. Ona je tiho plakala u moju kosu, mama je sedela na tatinoj fotelji i tiho plakala u svoje ruke, ja nisam plakala ali kao da jesam.
Stezala me je i kroz jecaje celom svetu šaputala
– Žao mi je, nisam htela, žao mi je…
 A ja sam joj potpuno sve verovala.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s