Нанана, жена коју немам

UniformЈедна јако љубавна, о мојој жени коју немам

Е, да ми је једна жена
да суботом мени дође,
да ми живот тад олакша,
мокром крпом свуд да прође.

Е, да ми је једна Рада,
Зорка или Бисенија
да опере све прозоре,
цела кућа да се сија.

Да опаја све плафоне
попут малог Спајдермена
прашину у лету скине,
да ми буде Супержена.

Е, да ми је једна жена
да ориба и сва врата,
рагастове, с обе стране
код саксија мрље блата.

Е, да ми је једна жена
једна мала али јака,
једна тиха али вредна,
за договор сваки лака.

Да простире веш и пегла,
паркет да ми опорави,
купатилском керамиком
с љубављу да с’ она бави.

Да помогне и у кујни
кад судова буде ‘рпа.
Шпорет к’о нов да засија
магична да јој је крпа.

Е, да ми је једна жена,
после ње дом да нам се цакли,
да радосно све очисти,
што ми дуго нисмо такли.

Прашком књиге да ми мије,
дискове и плоче исто,
слике – нежно и пажљиво,
да све буде оберчисто.

Да ми сунча постељину,
и усиса брдо гриња,
каменац са чесме скине,
да не живим као свиња.

Е, да ми је једна жена
суботом да буде моја.
Мојим домом бар пет сати
да се бави без застоја

Да је чувам, храним, волим
Да ми буде привржена
Суботом да буде моја
Да ми буде Moja Жена.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s