gallery Našli smo svoj novi “Local” @ RESET Gastro (and a bit of a R’n’R) Club

27 October 2013

Nakon jučerašnje vrlo poučne i krajnje zabavne, dugačke fejkbuš-diskusije (nastale kao odgovor na moju molbu za preporuku nekog finog restorana u našem kraju), a posle zatvaranja glasačkog mesta i analize glasova, bilo je jasno da su u najuži izbor (sa najviše preporuka ili sa najboljim preporukama) ušle sledeće institucije (računaju se samo lokali u kojima nisam bila ili u koje nisam vodila svekrvu, od koje je sve i počelo):

„Čubura“ (“srpska kujna ali vr'”),„Stepenice“ (“dobra klopa, neviđen pogled, al’ vikendom zaprangija živa muzika od koje ne čuješ svoje društvo”), „Teatroteka“ (uprkos malo scary Jutjub klipovima iz njihove kujne, preporuke su me, a i fotke ambijenta, zaintrigirale), „Zaplet“, „Reset“, „Lorenzo & Kakalamba“….

Umesto kasnog ručka/rane večere, ispade nam danas popodne neka gužva, pa smo sticajem okolnosti tj. zbog kašnjenja i velike gladi, na kraju odlučili da probamo jedno od pomenutih mesta, koje nam je i jako blizu, a koje mi je i  nekoliko drugara preporučilo biranim lepim rečima.
I – krenemo mi na klopu večeras, iza ugla, u „Reset“.
Ko veli, ako ne bude mesta, nema frke, onda ćemo iza sledećeg ugla, u „Teatroteku“…

Prvi utisak (“s vrata”) – vrlo cozy (powell), ušuškano, nepretenciozno, jednostavno, ljupko. Odmah nam se dopalo.
Nema gužve, za par stolova sedi po par mlađih ljudi, nisu ni glave iz tanjira digli da vide ko ulazi u lokal, jedu. I to mi se dopalo.
Muzika fina, razna, pristojne jačine, taman da se razgovara, a noga sama da tapka uz „Madness“ i „Blues Brothers“ oms.
Smestimo se nas četvoro na, takođe vrlo simpa i ušuškanom, katu.

Fin i ljubazan mlad čovek se odmah pojavi i domaćinski nas pozdravi, ponudi pićem, mezetlukom…
Nismo stigli ni da pitamo za detalje svakog predloga, on nam je sve sam objasnio.
Ubrzo nam stigne naručena flaša finog francuskog crvenog vina (i sok za Vanju, u velikoj staklenoj vinskoj čaši, što ga je oborilo s nogu, pa čašu nije ispuštao iz ruku sledećih pola sata) i meze – jako ukusan hleb (pogača? domaći?), njeguški pršut koji je delio tanjir sa preukusnim džemom od luka (kao neki onion chutney, sladak i savršen za ovu priliku tj. kombinaciju), kao i njeguški sir, u maslinovom ulju i kojekakvim božanstvenim začinima.
Sve servirano kako treba, lepo i bez suvišnih cinculiranja i silovanja hrane u modle i muda od labuda, kojeg se prilično gnušam.
I sve jako ukusno.
Pitamo ljubaznog konobara za jelovnik, a on nam objasni da jelovnike ne rabe, već kuvar odluči šta će tog dana biti ponuda, isključivo na osnovu namirnica koje uspe da nabavi.
Dakle, ceo plan i program zavisi od toga šta je najsvežije i najbolje na, na primer, pijaci ili kod mesara, pa se tako pravi dnevni jelovnik, a usmeno prenosi gostima.
Wow.
Nema irealnih 50 jela urezanih u jelovnik od kamena, kao u većini domaćih restorana (naročito „tradicionalnih“), već 4-5-6, pažljivo odabranih, smišljenih i još pažljivije napravljenih jela, od najkvalitetnijih mogućih sastojaka.

Slušamo kako nam konobar sve ovo objašnjava, skoro sa strepnjom u glasu, pa pomislim  kako se sigurno nadobijao coktanja, mrkih pogleda i zgražavanja nad skandaloznim nemanjem Jelovnika, osnovne restoranske tekovine i potrepštine, bez koje nema svrhe ni kuvati…
U strepnji ga prekine Kas, oduševljen, a svekrva Ka se pridruži damskim „Bravo!“ uz elegantni aplauščić u znak potpunog odobravanja i kuraženja pomenutog poslovnog modela.
Razmenimo osmehe razumevanja, pitamo zajela, a konobar izgovori ono što sam ja uvek želela da mi kažu kad sednem u neki restoran: „Evo sad će doći šef (ne šef preduzetja, nego glavni kuvar, prim. aut.) Zeka, da vam sve objasni o današnjim jelima“.
Nisam hranu još ni probala, a već me ponela emocija…

Dođe šef Zeka, nasmejan, ljubazan, topao čovek, govori i francuski, a nama je sve lepo predstavio,ponudio i objasnio na odličnom engleskom jeziku.
I koja jela danas pravi, i koji sve sastojci idu u koje jelo, da li je i koliko ljuto, odakle su stigle pečurke, kako dolazi do svežeg korijandera (Kasova tiha patnja – imati svež korijander u svakom trenutku)…
I šta ćemo drugo … uzmemo sve.
Svako po jedno jelo, pa svi sve da probamo.
Dok smo popili čašicu-dve dobrog vina, sva četiri jela nam stigla, u isto vreme, kako je i red.
Vanja je odabrao piletinu u karamel-sosu, Katinka „ćevape“ (čisto juneće mleveno) u postelji od testa (zaboravila sam kako se to zove jbg), a sve preliveno sosom od vrganja… Kas je birao porciju srednje-ljutog čilija sa junećim kobasicama, a ja – krmenadlice sa šparglom (asparagus) u sosu od špargle i još  nečeg božanstvenog.
Svako je probao pride i mrvicu od svega drugog i, bez preterivanja, svi smo se oduševili svakim jelom.
Mogla bih, dragi drugari, još da vam pišem i u sitna crevca analiziram svaki zalogaj, ali neću. To će Kas sutra 🙂
Kasno je, a valja rano ustati (da, da, neko i nedeljom radi), pa bih vas samo pozvala da dođete u prijatan low-profile (i vrlo neat & clean & cute) ambijent gastronomskog kluba „Reset“ i uverite se i sami u talenat i veštinu šefa Zeke & co.
Uzgred, porcije su velike tj. – taman da se čovek baš najede ako je gladan, al’ da mu ne pozli od preterivanja (Kas, koji obično može da pojede boga oca, uzeo je par minuta pauze, pa nastavio s izuvanjem čilija, koji nam je delovao skroz XXL).
Ja sam bila jako gladna, sve sam pojela, te se najela, a kad je trebalo stati… morala sam da probami cranberry-raspberry (ili blueberry?) pie.
Znam, svinja…
Srećom, porodica je učestvovala u likvidaciji pituljice, koja je takođe – surprise surprise – bila božanstveno topla i ukusna.

Last but not least – sve zajedno, cela ova gozba sa pićima, bila je znatno jeftinija nego kojekakvi nezanimljivi obroci po raznim beogradskim poznatim restoranima.
Pošto nas je Ka vodila na večeru, morala sam nekako putem trika i magije krišom da dođem do večerašnjeg troška (čisto fenomenološki me je zanimalo, a želela sam i da podelim informaciju sad sa vama), što sam i uspela. Otprilike bi po osobi bilo 1500 dinara za ovu uživanciju (uz vina i sokove).
A ko misli da je ovo preskupo, „Loki“ je odmah tu dole, na sledećem ćošku.
Dudo, tebe gledam 🙂

Još jednom, mnogo hvala na svim preporukama, nadam se da ćemo ih sve polako proveriti, a posebno vam hvala na preporuci za “Reset”.
Večeras smo, čini mi se, konačno pronašli svoj novi omiljeni „food local“.
Šta više da vam kažem kad je Kas izašao iz „Reseta“ sa vezicom svežeg korijandera od šefa Zeke…
Kaže, sutra pravi svoj spektakularni kari (sa tim korijanderom) i nosi Zeki jednu punu „taperverku“..
Cheers!

13

9

10

11

1

2

5

4

3

6

12

8

001 zeka the chef

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s